Naš protokol za lagane tanjire: od kuće do ranca
Krećemo od toga gde će se tanjiri najčešće koristiti: porodična večera, piknik ili put. U timu prvo popišemo tipične obroke i način serviranja, pa tek onda biramo materijal. Tako izbegnemo da kupimo „univerzalan” set koji u praksi ne radi ništa kako treba.
Zatim uporedimo težinu po materijalu u realnim komadima, ne u kataloškim brojkama. Melamin i kvalitetna plastika su obično najlakši za nošenje, dok su porcelan i stoneware stabilniji ali teži. Nerđajući čelik je dobar za put, ali drugačije se ponaša na stolu po pitanju zvuka i temperature.
Za svakodnevnu upotrebu biramo tanjire koji su lagani, ali dovoljno kruti da se ne savijaju kad nosimo porciju jednom rukom. Proverimo i ivicu: previše tanka ivica deluje elegantno, ali se lakše okrnji u sudoperi. Cilj nam je servis koji izdrži rutinu, a da ne deluje „kamperski” u kućnim uslovima.
Sledeći korak je održavanje: tražimo površinu koja se lako ispira i ne zadržava masnoću ili mirise. U prodavnici obratimo pažnju na glazuru i mikro-neravnine, jer se tu najčešće hvataju tragovi. Ako planiramo mašinsko pranje, proverimo oznake i iskustva korisnika za dugotrajnost boje i sjaja.
Ušteda prostora nam je presudna kada imamo ograničen ormarić ili kada pakujemo za put. Merimo koliko komada staje u standardnu policu i da li se tanjiri uredno slažu bez klizanja. Dobro se pokažu setovi sa blagim obodom koji „zaključa” slaganje i smanjuje rizik od prevrtanja.
Kvalitet izrade proveravamo brzo, kroz nekoliko kontrolnih tačaka. Pogledamo da li je tanjir ravan na stolu i da li se ljulja, kao i da li je obod ujednačen bez oštrih tačaka. Kod šarenih modela proverimo da li je dekor ispod glazure ili deluje kao površinski sloj koji može da se izliže.
Veličinu tanjira za večeru biramo prema tanjirima koje već koristimo i veličini porcija u porodici. Nama se najčešće kao praktičan raspon pokazuje srednje-veliki plitki tanjir za glavna jela i manji za užinu ili desert. Ako često služimo testeninu ili jela sa sosom, dodamo i jedan dublji tanjir ili činiju istog prečnika.
Za decu gledamo manju težinu i bolji hvat, ali bez suvišnih „igračkastih” dodataka koji otežavaju pranje. Poželjno je da su ivice zaobljene i da tanjir ne klizi lako po stolu. U praksi nam je najbolje da deca imaju svoju boju ili simbol, da se lako razlikuju komadi u kuhinji i na pikniku.
Dizajn i boje biramo tako da rade u dva režima: svakodnevno i kad dođu gosti. Minimalistički i moderni setovi u neutralnim tonovima lakše se kombinuju sa čašama i stolnjacima, a sitni mat finiš bolje skriva tragove pribora. Za piknik dodamo jednu akcentnu boju radi lakšeg pronalaženja tanjira na otvorenom.